Географска карта - Арадац (Aradac)

Арадац је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3335 становника.

Српска православна црква Св. Архангела Гаврила из половине 18. века Село Арадац, односно, "Аратаз" се под овим именом први пут помиње на Мерсијевој карти 1723. године.

Прве записе о селу налазимо у Папској књизи десетка из 1332-1337. године, под именом "Арад". На овом месту је и раније постојало насеље, о чему сведоче археолошки налази на локалитету „Мечка“, па чак и у праисторији, што потврђује локалитет „Леје“ баденска култура и „Кутина“ из развијеног металног доба. Године 1660, постојало је српско село Арад (тј. Арадац) код Бечкерека, у које су дошли калуђери српског манастира Пећке патријаршије. Коначили су код домаћина Степана Ступјечког а прилоге су дали и други мештани: поп Петар, Продан Дулгеровић, Дмитар Смртић, Вук Сиромашки, Сима Огњанов, Јова Турчиновић, Смољан Петаков и други. Шест година касније 1666. године поново су наишли калуђери; овог пута их је даровао само извесни Недељко.

По неком предању Срби су основали ово место за време велике сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. године, а тек записи из 1717. године потврђују да је село имало 26 кућа. Арадац је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвирату. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Арадац" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је тада било српско. Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у Арадцу су записана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Антоније Михајловић (рукоп. 1753), поп Стефан Загорчић (1761), и капелан поп Теофан Ненадовић (1796).